Istorija i poreklo

Aronija je poreklom sa istočne obale Severne Amerike. Njena je domovina područje Kanade i SAD-a. Rasprostranjena je tamo kao divlja porodica čiji je originalni naziv „chokeberry” što znači trpka borovnica. Upravo zbog trpkog ukusa nije tamo popularna i u svojoj prirodnoj sredini javlja se kao samonikla biljka.

Aronija (prema većem broju izvora) je po prvi put stigla iz Severne Amerike na naš kontinent, dovezena početkom XIX. veka u botaničke bašte u Rusiji. Obzirom na spomenute sposobnosti prilagođavanja teškim uslovima počeo je njen uzgoj na hiljadama hektara, posebno na mestima sa hladnom klimom. Aronija je sa godinama stigla u više drugih evropskih zemalja. U Poljskoj aronija se pojavila tek sedamdesetih godina XX. veka. U našoj zemlji je doživila i uspone i padove. U drugoj polovini 80-tih, usled apsurdnih izjava nekih od radnika Istraživačkog instituta šumarstva, aronija je paradoksalno proglašena kancerogenom biljkom.

Srećom su kasnije provedene detaljne i brojne analize sastojaka njenih plodova, a naročito analize supstanca štetnih po zdravlje ljudi. Istraživanja su dokazala visoke nutritivne vrednosti plodova aronije, bez traga supstanca opasnih po ljudsko zdravlje, čak i u plodovima koji rastu u zagađenoj sredini, npr. pokraj autoputeva. Rezulati istraživanja provedenih u Poljskoj su konačno potvrdile i laboratorija Evropske Unije. Drugi težak udarac i pad u razvoju uzgoja aronije je donela reorganizacija jednog od najvećih preduzeća za preradu plodova aronije i glavnih primaoca u Poljskoj. Prazan prostor na tržištu su popunila nova druga preduzeća.

Opisani događaji su imali utecaj na odluke uzgajivača koji su odustajali od uzgajanja aronije i tek nakon nekoliko godina se taj proces zaustavio, a interes za aroniju i njenim neobičnim svojstvima opet je počeo rasti.